PRIČA O BREJANSKOJ VIŠNJI          

Zna se i dan- danas čut uzrečica: „Iz Brela pa šta je ". Malo ko u nas više znade zašto se to govorilo pa tako i ja. Pita san babu jedan dan zašto naši Brejani to govoru. Baba mi je rekla : „Te riči važile su samo kad su višnje rodile.“  Tio san da mi to objasni. Objasnila mi je. Sada su Brela poznata po turizmu, a nekoć su naša lipa Brela bila nadaleko u svitu poznata po višnjama.Najlipša slika Brela je bila u četvrtom misecu kad bi višnje procvitale i obukle naša Brela u bilu haljinu. Svake godine usrid šestog miseca počela bi berba višanja. Prije pedeset godina, prije nego je u nas doša turizam, bilo je toliko višanja da ih Brejani sami nisu mogli obrati. U pomoć su iz Vlaškog ( iz Zagore) dolazili stariji i dica u berbu. Dica bi tako zaradila nešto za knjige i ostalo što im je tribalo za školu. Berba bi počinjala u ranu zoru da se što više ubere u ladu jer kad opali zvizdan, pari ti se da kamen gori i bižalo se ispod višnje.Bile su take žege da cvrčci nisu pristajali cvrčat dok ne puknu. Bilo je tu smija, graje, pisme,a nekad bi pala i ganga.Ubrane višnje su se sušile baršama i parašolima, stavjale u kašete i onda na mazgi,magaretu ili leđima na otkup u zadrugu.Otkupna stanica je bila na Kričku di je sada dućan i skladište. Sve bi vrvilo od naših judi.Nekad bi tribalo čekat i satima. Kamioni hladnjače iz Italije i Austrije odvozili su otkupljene višnje daje. Od brejanskih višanja pravio se maraskino i  pekle su se pite s našim brejanskim višnjama u cilom svitu. Kada bi višnje slabo rodile, brejanski judi su govorili da su iz onih kukavih Brela, a kada bi višnje dobro rodile, Brejani su sritni govorili: „Iz Brela pa šta je.“  Ima pedeset godina turizam je posta glavni izvor zarade i Brejani su polako napustili višnje koje su ih odranile. Danas u Brelima nema puno višanja, desetak stabala u cilom selu, a od toga ih je pet u našem vrtlu kod škole.

                                                                                                                             Gabriel Antun Šošić, 7. razred